Masti su glavni neprijatelj onih koji žele da smršaju ili neophodan hranljivi sastojak? Zašto su nam potrebne masti, njihove vrste i opasnost.
U hemijskom smislu, masti su organska jedinjenja nerastvorljiva u vodi, zvani i lipidi, omogućavaju razne životne funkcije organizama, nezamenljiva su komponenta ljudske ishrane i koncentrovani izvor energije.
Masti mogu biti zasićene i nezasićene. Izvor zasićenih masti je hrana životinjskog porekla (npr. losos, puter i itd.), nezasićenih – hrana biljnog porijekla (kokosovo ulje, avokado, orasi).
Zašto su čoveku neophodne masti?
One predstavljaju dio ćelijskih membrana zajedno sa proteinima, utiču na propustljivost ćelije i transport supstanci iz jedne u ćeliju, regulišu aktivnost mnogih enzima, učestvuju u prenosu nervnih impulsa, u kontrakciji mišića, stvaranju međućelijskih kontakata itd.
Masti snadbijevaju organizam energijom, čuvaju se u našem telu kao energija rezerve ili neka vrsta skladišta energije; pri potpunoj oksidaciji 100 g masti oslobađa se 38,9 kJ (9,3 kcal), dok je oksidacija iste količine stvara se više od 2 puta manje ugljenih hidrata ili proteina - 16,7 kJ (4,1 kcal).
Masti regulišu rad tijela na hormonalnom nivou (nalaze se u nekim hormonima, poput kortikosteroida i polnih hormona), pomažu asimilaciji vitamina rastvorljivih u mastima, učestvuju u sintezi žučnih soli I vitamina D, povećavaju bioraspoloživost likopena i beta-karotena.
Masne kiseline su uključene u varenje i apsorpciju mnogih važnih sastojaka hrane.
